ADAPTACIJA DETETA NA VRTIĆ

ZAŠTO UPISATI DETE U VRTIĆ

• Svrha vrtića je da deca nauče da se ponašaju u kolektivu, da osete čari druženja, magiju prvih prijateljstava, zatim uživanje u zajedničkim aktivnostima iz kojih će najviše naučiti kroz igru, poštovanje autoriteta van kuće, ili ukratko svrha vrtića je najkvalitetnija vrsta socijalizacije dece.


• Često nas roditelji pitaju kada je najbolje vreme za polazak u vrtić, sa koliko godina? Na ova pitanja su odgovorili veliki pedagozi koji kažu da je dete spremno za kolektiv onda kada primećujemo da želi da uči, kada pokazuje interesovanje za crtanje, stvaranje, voli knjige i da mu se čita, pokazuje strpljenje, može da sedi mirno dovoljno dugo dok se ispriča priča ili dok traje odredjena aktivnost, kada je dovoljno emotivno zrelo da razume da se roditelji posle izvesnog vremena vraćaju po njega, a to znači da će nekada plakati, ali se brzo smiriti i sa radošću nastaviti sa vrtićkim aktivnostima. Dakle, neka deca mogu biti spremna i sa dve, dok će neka deca imati težu adatapciju i sa pet godina. Ono sto je važno reći je to da ne postoji dete koje se nije adaptiralo na boravak u vrtiću, samo neko dete malo brže i lakše, a neko malo sporije i teže.

Saveti za roditelje

Kao što je adaptacija teška i stresna za decu, isto to doživljavaju i roditelji. Vrtić treba da bude podsticajna sredina koja detetu kao i roditelju, pruža osećaj sigurnosti jer je to okolina koja detetu postaje drugi dom. Roditelj postepeno upoznaje i stiče poverenje u vaspitača i na taj način detetu daje osećaj sigurnosti. Tokom adaptacije roditelj treba da bude smiren, da zajedno sa vaspitačem radi na osećaju sigurnosti kod deteta prilikom ulaska u grupu. Roditelj dete ne treba prilikom odvajanja čvrsto da drži stegnuto u zagrljaju, jer na taj način neverbalnim putem pokazuje nepoverenje. Adaptaciju nije poželjno prekidati jer na taj nacin dete gubi osećaj za kontinuitetom odlaska u vrtic, a što samim tim otežava situaciju. Vreme adaptacije je kod svakog deteta individualno, a vaspitač je taj koji kroz posmatranje prati njegovu socijalizaciju i određuje vreme trajanja adaptacije.

Očekivanja roditelja / realnost

Svaki roditelj za svoje dete želi najbolje, ali dete je biće koje svojim tempom i ritmom kroz svakodnevne situacije uči i razvija karakter. Tokom boravka u vrtiću, bitno je da se detetu omogući dovoljno slobode da kroz spontanu igru uči kao i kroz interakciju sa drugom decom. Dete tokom igre treba da bude glavni akter, dok vrtić predstavlja sigurnu i podsticajnu sredinu, a vaspitač je posmatrač koji dete na pravilan način usmerava shodno njegovim interesovanjima. Pošto su deca mali ljudi koji se razvijaju, naravno da postoje trenuci kada dete neće želeti da ide u vrtić i kad će biti neraspoloženo, što se najčešće viđa tokom adaptacije. Tada roditelj treba da ima razumevanja za dečija osećanja i da takođe posluša savet vaspitača da adaptacija treba da bude kontinuiran proces, jer će se dete jedino na taj način privići na novo okruženje. Uobičajena ponašanja dece kroz adaptaciju Svaka adaptacija je individualna i zavisi od sredine u kojoj je dete prethodno boravilo. Zato se naglašava da roditelj treba da se pre polaska deteta u vrtić upozna sa njegovim funkcionisanjem kao i sa stručnim kadrom koji tu radi zbog osećaja sigurnosti. Dete tokom adaptacije može i najčešće ispoljava emocije na buran način: kroz plakanje, otimanje, bacanje i odbijanjem ponudjene hrane. Takve reakcije kroz nekoliko dana se smiruju, a mogu takođe i da potraju duži vremenski period, što ne znači da to treba da obeshrabri roditelje i da ih podstakne da ne dovode dete u vrtić.

KAKO SU NEKI OD NASIH RODITELJA DOZIVELI ADAPTACIJU DETETA ☺

Danijela Dodig

Duboko verujem u neki prvi utisak i osećaj, što se nekih stvari tiče. Kad sam prvi put otišla u obilazak vašeg vrtića, u hodniku sam primetila vaspitačicu Jecu koja je u krilu držala jednu od bebica iz jaslene grupe. Dete je imalo temperaturu, bilo uplakano i tužno a vaspitačica ga je držala u krilu i tešila, slobodno mogu reći, kao da mu je mama. Njeno zabrinuto i saosećajno lice nikad neću zaboraviti, i tada sam, već u hodniku, znala da je to vrtić u koji će naše dete ići. Što se same adaptacije tiče, sve je teklo glatko, bilo je tu i poneke suze ali ništa što nije normalno i očekivano. Savet roditeljima je da imaju uvek dosledan ritam, da se dete unapred pripremi na to šta će se dešavati (uvek može i neka knjiga na tu temu da se pročita, deca nekad lakše tako razumeju sistem u koji ulaze), da im se da primer komšijske dece koja takođe idu u vrtić ili školu i to je to. Uvek kratak pozdrav, čak i ako dete negoduje, ponavljajte istu rečenicu da ide da se igra s drugarima i radi lepe stvari a da ćete vi brzo doći po njega/nju. Nikako ucene, šta će posle dobiti, i slično, jer se onda stiče pogrešan utisak, kao da idu negde gde im neće biti lepo pa treba da “izdrže”. Sigurna sam da će posle par nedelja (ili dana, ako budete imali sreće) vaše dete utrčavati u salu vrtića, nekad čak i zaboravivši da vas pozdravi.

Nevena Marjanović

Kada sam birala vrtic za svoje dete, pogledala sam sve vrtice u okruzenju, ali samo je vrtic Zasto Zato na mene ostavio pored estetskog i emotivni utisak. I dan danas, kada je moje dete uspesno proslo adaptaciju , iz vrtica uvek izadjem punog srca bilo da ga ostavljam ili dolazim po njega. Ono sto ovaj vrtic razdvaja od drugih je porodicna atmosfera, manjak osecaja da ste vi ili vase dete samo brojka, vec dobro poznati clan kolektiva. Direktorka je svaki dan u vrticu, sto je retkost, pa onda i nije cudo da su svi zaposleni upuceni na svako dete, vaspitacice su mlade, nezne i pune ljubavi prema svakom detetu. I deca ih vole. Kolektiv je mali, grupe nisu pretrpane i dete svakodnevno dolazi sa novim utiscima i vestinama koje stice u vrticu. Nadam se da cemo se jos dugo ovako lepo druziti, dobri nas vrtic Zasto Zato :)

Aleksandra Mijatović

Adaptacija na vrtic je protekla sa svakodnevnim osmehom, bez drame i suza. Mi kao roditelji smo u to usli opusteni sto pretpostavljam da je uticalo i na dete da vrtic prihvati kao sastavni deo dnevnog rasporeda. Mogucnost da neko vreme boravim u grupi sa decom tokom prvog dana mnogo je pomogla da vidim kako je to biti deo jaslene grupe. Vaspitacice su bile izuzetno ljubazne i spremne da pomognu da adaptacija deteta prodje sto lakse. Sjajno su procenile momenat kada je dete spremno da ostane na spavanju,zatim i kasnije na rucku. Ono sto je mozda najvise uticalo da dete od prvog dana ide u vrtic sa osmehom su sreca i osmesi druge dece koju vidi cim udje u vrtic. Puno pozdrava od jedne zadovoljne mame :)

Jelena Maslarević

Polazak naseg jednogodisnjeg deteta u jasle je bio prvi izlazak iz porodicnog okruzenja i prvo odvajanje od roditelja na duze vreme. Adaptacija je trajala dve nedelje, tokom kojih se dete postepeno navikavalo na rutinu u vrticu, a mi kod kuce smo se trudili da kucni ritam prilagodimo vrtickom (vreme spavanja, obroka, igre i izlazaka napolje). Adaptacija je bila laka i dete se brzo naviklo na novu sredinu i vaspitace. Svaki put kada bismo dete dovodili u vrtic ili dolazili po njega, dobijali bismo sve neophodne informacije o tome kako je dete provelo dan, kao i smernice i savete kako da mu pomognemo da sto vise oseti pripadnost svojoj grupi, a da sto manje bude tuzno zbog odsustva roditelja. Sada, nakon 8 meseci boravka naseg deteta u vrticu, primetili smo da je skoro potpuno postalo samostalno prilikom hranjenja i oblacenja, a takodje smo primetili da je ostvarilo veliki napredak u komunikaciji sa decom - vise nije stidljivo i rado stupa u interakciju sa svima.

Andrijana Popara

Posvecenost zaposlenih je ono sto izdvaja ovaj vrtic od svih drugih.Rad sa decom na jacanju timskog duha a u isto vreme individualni pristup svakom detetu i usmerenost ka detetovim potrebama je ono sto bih posebno istakla.Vaspitaci svakodnevno organizuju edukativne, kreativne i sportske aktivnosti u kojima kroz interesantnu igru deca usvajaju nove vestine, pojmove, navike. Sama adaptacija je prosla bez suvisnog stresa jer se prilagodjavala potrebama deteta. Uzivamo u galeriji koja nam priblizava svakodnevne aktivnosti u vrticu, a posebno se radujemo nedeljnim opstim i individualnim izvestajima u kojima mozemo da pratimo razvoj naseg deteta.Zajedno sa nasim detetom uzivamo u vrticu Zasto Zato i pripremamo se da i nas najmladji clan porodice uskoro krene u isti.

ZAŠTO VOLIM ZAŠTO ZATO VRTIĆ

Luka I.: Zato sto u ovom vrtiću ima velika terasa na kojoj možemo da se igramo.
Manja O.: U vrtić volim da dolazim jer imam puno drugara i zato sto volim vaspitačice.
Jovan K.: Sviđa mi se što smo išli na Šumarski fakultet.
Anastasija V.: Volim vrtić zato sto mogu da crtam i idem u park.
Mihajlo M.: Volim da dolazim u vrtić zato sto volim da rešavam zadatke i radne listove.
Andrej M.: U vrtiću volim da učim pesme i igram se sa drugarima.
Jelena R.: Volim vrtić zato što možemo da se igramo i da radimo neke lepe stavri i da nešto naučimo.
Petar V.: Ja volim ovaj vrtić zato što imam puno drugara i stalno učimo nešto novo.
Mihajlo S.: Volim vrtić jer smo dobili novu igračku ljudsko telo.
Sergej M.: Volim vrtić jer imam puno drugara i igram se sa njima.
Lana D.: Volim vrtić jer čitamo neke lepe priče i idem na kapueru.