O NAMA

Mi smo mlada predškolska ustanova, koja će rasti zajedno sa Vašom decom. Nalazimo se u prostranom objektu od 600 metara kvadratnih u mirnom delu Banovog brda. Deca su podeljena u 6 uzrasnih grupa i to od 1 do 2 godine, 2 do 3 godine, 3 do 4 godine, 5 do 6 godina i 6 do 7 godina. Svaka grupa će boraviti u odvojenoj oazi posebno prilagođenoj i opremljenoj za taj uzrast.

Ceo prostor je podeljen na četiri nezavisna dela i omogućava da se sve aktivnosti odvijaju odvojeno. Takodje raspolažemo sa ukupno 80 kvadratnih metara prostora za aktivnosti na otvorenom. Naš tim je mlad, entuzijastičan i pun ljubavi za svoj posao što ćete primetiti odmah po ulasku u naš vrtić, a naš stručni saradnik Ljiljana Nešović je vaspitač sa preko 30 godina iskustva u privatnim i državnim predškolskim ustanovama.

Znamo da je svakom roditelju dete najdragocenije biće i da odluka o izboru mesta gde će ono provoditi dobar deo svog detinjstva, nije jednostavna. Roditelji, budite bezbrižni jer u ovom vrtiću deca neće skidati osmeh sa lica. PU Zašto-Zato postoji sa nadom da će svako dete izrasti u zadovoljnog i plemenitog čoveka, jer smo ubeđeni da se sva deca rađaju sa potencijalima koje je potrebno na pravi način podsticati.

Oduvek je svako zašto imalo svoje zato, glavna razlika je način pronalaženja odgovora. Sam naziv „Zašto-Zato“ govori da će svako dete doći do odgovora na svoje pitanje i da dečiju radoznalost shvatamo vrlo ozbiljno. Zadovoljstvo koje detetu pruža put traganja do odgovora u našem vrtiću bice imperativ. Nema gotovih odgovora, već zajedničkog putovanja do njih.

Odgovore na sva pitanja tražićemo u malim grupama podeljenim po uzrastima:

-->
  1. Jaslena grupa uzrasta od 1 do 2 godine
  2. Jaslena grupa uzrasta od 2 do 3 godine
  3. Vrtićka grupa uzrasta od 3 do 4 godine
  4. Vrtićka grupa uzrasta od 4 do 5 godina
  5. Vrtićka grupa uzrasta od 5 do 6 godina
  6. Vrtićka grupa uzrasta od 6 do 7 godina

BIOGRAFIJE

Zorana Petrović

Zorana Petrović

Ime mi je Zorana Petrović, ja sam ćerka broj 3 u petočlanoj porodici. A, znate kako kažu za nas najmlađu decu? Kažu da se odgajamo sami 😊! Stoga, sve škole sam završila bez preteranog uključivanja roditelja, a o fakultetu i master studijama da i ne govorim jer priznajem, bila sam priličan štreber. Iako sam prešla tridesetu godinu zivota svojski se trudim da zadržim detinje, neprocenjive osobine. Činjenica je da mi rad u vrtiću u tome mnogo pomaže i neizmerno sam srećna zbog toga. Kao mala sam zelela da obiđem svet, a onda sam vremenom shvatila da treba zapravo napraviti svoj mikrosvet, sto mislim da nama zaista uspeva u nasem dragom Zašto Zato vrtiću. Pri samom osnivanju vrtica u kolektivu nas je bilo svega tri, ali i danas kada nas je 15, trudim se da najpre od mene kreće pozitivna energija, da atmosfera bude prijatna, bez obzira na to koliko odgovornosti, a nekada i stresa ovaj posao nosi. Zato mi je i najveći kompliment kada dođe nepoznat roditelj i kaže da mu se posebno dopada prijatna atmosfera i energija, da su deca kod nas srećna, e onda znam da radimo sve kako treba, znam da se upravo kroz to vidi dobar rad, trud i ljubav vaspitača i celog kolektiva. Ova biografija bice kompletirana tek onda kada za 15 ili 20 godina budem znala da su iz ovog vrtica potekli srecni, zadovoljni i radosni ljudi! Nadam se i verujem da će naša mala oaza još dugo, dugo za mnogo dece ali i za naše vaspitače biti mesto gde se osećaju srećnim!

Adrijana Dimitrijević

Adrijana Dimitrijević

Medicinska sestra-vaspitač i vaspitač

Od 06.07.1993. nastanjena na planeti Zemlji. Od tog leta zainteresovana za sve moguće i nemoguće stvari. Hvala tati što je rođen u posebnom, drugačijem, decenijama unazad najhumanijem selu, Miloševac, jer tamo završavam osnovnu školu i već u šestom razredu čujem svoj životni poziv. U junu 2012. godine govorim Zbogom, srednja Medicinska školo „Beograd”, a već mesec dana kasnije Nije kraj, nije kraj! Evo, mene, Učiteljski fakultetu. U slobodno vreme... Hmmm... Trudim se da ga bude što manje. Godina je potpuna ako sam stekla novog prijatelja, pročitala dve dobre knjige, obišla neku novu zemlju i ako se nisu ostvarile baš sve želje. Omiljeni citat, verovatno, iz svima najdraže knjige Ko živi svoju Ličnu Legendu, taj zna šta treba da zna. Snovi postaju neostvarivi samo zbog jedne stvari-straha od neuspeha. Volim leto i četrdeset i kusur stepeni u hladu, različite knjige i slatke minđuše. Kako je za sve nemoguće potrebno vreme da bi postalo moguće, dugo patim što dan ne traje bar 25 sati.

Ivana Lazić

Ivana Lazić

Medicinska sestra - vaspitač i defektolog

Trideset tri godine ispunile su jedno srecno i radosno detinjstvo, jedna osnovna, jedna srednja skola, jedan fakultet i dve devojcice. Stalo je tu i na stotine procitanih prica, pesmica, obojenih slikovnica, nacrtanih crteza...jos nebrojeno zarezanih olovaka, pokupljenih igracaka, naucenih igara... Naslo se tu i pregrst zagrljaja, puno srce osmeha, poneka uteha... Cvrsto stojeci na zemlji, a gledajuci ka zvezdama, verujem da je osnov odrastanja ispunjeno detinjstvo. Shvatam male ljude i njihove velike zelje. U nadi da ce im najvredniji pokloni u zivotu biti uspomene koje nose, svaki dan ulazem svoj trud. Upitana zasto kazem zato sto svoj uspeh merim decijim osmesima!

Katarina Krstić

Katarina Krstić

Medicinska sestra vaspitač i vaspitač

Katarina, za prijatelje Kaća, Kale. :) Rodjena ne tako davne 1993. god u autu ispred kuće, nikad nisam volela bolnice i sterilne uslove. :) Detinjstvo provodim na selu i odrastam u devojku sa polja zelenih koja završava srednju medicinsku školu u Beogradu, na smeru medicinska sestra-vaspitač a nakon četiri godine diplomiram na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i dobijam status diplomiranog vaspitača za decu predškolskog uzrasta. Kada mi kažu: „Aham, ti si vaspitačica. Čuvaš decu, učiš ih raznim igrama...”. Ja odgovorim: „Ne! Ja sam vaspitačica i moj zadatak je veliki, da podstaknem i podržim male umove.”

Marija Milovanović

Marija Milovanović

Koordinator

Uvek mi je bilo teško da govorim o sebi... Smatrala sam da ce moj pristup malim i velikim ljudima to učiniti umesto mene. Rodjena sam i odrastala sam u belom gradu, koji sam uvek videla u boji. Nakon završene gimnazije put me je odveo na Fakultet političkih nauka, gde sam diplomirala socijalnu politiku i socijalni rad i postala socijalni radnik. Oduvek sam volela da komuniciram prvenstveno sa sobom, pa da ono najbolje prenesem i na druge. Moj osnovni motiv je da kulturom, lepim ponašanjem i socijalnom dinamikom, uvijenom u pozitivan stav, možemo da dostignemo sve što poželimo! Večiti sam interpretator pisane reči i zaljubljenik u komunikaciju, i smatram da je dobar komunikator nedeklarisani inicijator zdrave razmene mišljenja, zdrave razmene reči, sposoban da se sporazumeva i sasluša čak i oprečnog sagovornika i da njegove stavove ne osudi, samo da se sa njima ne složi. Bila sam deo raznih korporativnih sistema, a danas sam deo vesele vrtićke porodice, gde koordiniram izmedju ljubavi vaspitača, roditelja, i njihove, to jest naše dece! Moje je ime Marija Milovanović

Jelena Ristić

Jelena Ristić

Vaspitač

Kreacija, moj život u jednoj prostoj reči. Otkad znam za sebe kreirala sam svaki trenutak svog života, kroz crtanje, igru, školu, prijateljstvo... Jednostavno, oduvek sam smatrala da sve što vidim i sve što radim može da bude mnogo lepše, pozitivnije i bolje. Po završenoj srednjoj školi odlučujem se za najlepši posao sveta vodeći se motom: "Radi ono što voliš i nikada u životu nećeš morati da radiš!", i evo me, u samoj završnici Učiteljskog fakulteta i Visoke pedagoške škole, trčim po istom tlu zajedno sa vašom decom. Rodjena u najlepšem gradu na svetu, Beogradu, sunčanog dana 1992. godine u junu mesecu, i dobila ime Jelena- što znači sunčeva svetlost,blistavost. I možda me je baš to dovelo u svet najblistavijih zvezdica na ovoj velikoj plavoj lopti- DECI.

Kristina Dobrić

Kristina Dobrić

Medicinska sestra-vaspitač i budući vaspitač

Kažu ljudi da sam zarobljena u bajci, ali ja mislim da samo imam privilegiju da u njoj živim. Zato razumem decu, a i oni mene. U kiši vidim sunce, u vetru ritam za igru i tako u nedogled. Verujem u princeze i prinčeve, u Zemlju čuda, Nedodjiju, i začaranu ružu iako sam rodjena davne 1996. godine u čarobnom Beogradu. Ceo svoj zivot sam živahna, kreativna i maštovita. Ples sam trenirala 8 godina i muzika me pokreće. Glumom sam se bavila 4 godine i dobro se snalazim u dramatizaciji. Za ovaj posao sam se opredelila onda kad sam shvatila da ne zelim da odrastem i da želim da naša deca imaju lepo i srećno detinjstvo. Završila sam 'Medicinsku skolu- Beograd' i time postala medicinska sestra-vaspitač. Student sam Visoke škole za strukovnog vaspitača. Deca obično žure da odrastu, a ja se trudim da im u detinjstvu bude lepo i da što duže žele da ostanu deca.

Nina Hajdu

Nina Hajdu

Vaspitač

Rođena u čudno vreme, u čudnoj zemlji, predivnom gradu na dnu mora u sred ravnice. Iako zimski dan, taj 30.11.1992, bio je topao, sunčan i mio, nekako proletnji – kaže mama... Jako dug i iscrpljujuć – pričao je tata... Čudno! Ne znam, ne sećam se. Živela sam i rasla u Temerinu, mirnoj, ušuškanoj varošici, između visokih zgrada Novog Sada i masovnih traktora oranica Bačke. Sve je tako veliko, mala sam. Prvi dogovor, obavezu, sreću, suzu srećem i doživljavam u OŠ “ Petar Kočić“. Osam basnenih godina su upravo takve i bile – poučne, karakterne, često nestvarne. Bile su nove, srećna sam. Posle obojenih, rosnih njiva istačkanih sa po kojom srnom, usledio je „poziv visokih zgrada“. U moru nepoznatih i strogih zgrada stidljivo izabrah i na jednu pokucah, koja me je, suprotno sebi, raširenih vrata dočekala, TŠ „Jovan Vukanović“. Vođena dotadašnjim iskustvom fotografije, kao sličice sestrinog i mog, nama zaboravljenog, života i maminog i tatinog „Ju što smo nekad bili mladi, pa lepi“, vremenom iznenađujuće i u čudu spoznajem bezgraničnu moć koju ona ima. Počinjem drugačije da prilazim i posmatram stvari, te stvari postajale su sve ozbiljnije i veće, a pitanja sve brojnija i teža. Bila je to začarana bajka, zbunjena sam. Uz bezuslovnu podršku i neiscrpno strpljenje porodice i svite oko nas, kratko lutam i ispitujem struke, kada upoznajem i sve više vidim sebe u radu sa decom i potrebama odraslih za njima. Upisujem Visoku školu strukovnih studija za vaspitača u nekoj novoj visokoj zgradi, zgradi za velike u kojoj se sve vrti oko malih. Bio je to igrani dokumentarac sa momentima drame, konkretan, sa jasnim ciljem. Imala sam sreće, spremna sam. Posle svega, sada sam ovde, naoružana skromnošću bogatih njiva, autoritetom ćutljivih zgrada, uz pomoć malih glumaca i zahtevne publike, igram svoju rolu u ovom komadu. Biće to epska predstava, zahvalna sam.

Irena Đonović

Irena Đonović

Defektolog i budući vaspitač

Grčka boginja mira, koja sa sobom nosi još epiteta, poput sreća, spokoj, blaženstvo, dobrota. Jednostavno - Irena.
Rođena 20.05.1991. godine, u mestu na koje sam jako ponosna i za koje me vežu prelepe uspomene. Mesto koje je uvek bilo središte značajnih istorijskih događaja-Užice. Ni manje ni više ponosna na Ivanjicu, mesto u kome započinjem prva školska znanja koja mi pružaju da tako mala već znam čime ću se baviti u životu. Pratim svoju zvezdu vodilju, završavam srednju turističku školu, a potom upisujem Defektološki fakultet, smer za govorno-jezičku patologiju, logopediju. Ponosna Irena, zahvalna svojim roditeljima na onome što jesam i što sam postigla na ličnom, ali i na profesionalnom putu. Posvećenost deci, mašta, infantilnost me vode u carstvo iskrene ljubavi, u carstvo predškolske ustanove u čije se zidove zaljubljujem. Cilj mi je da ljubav, ideje, znanje i kreativnost prenesem na decu, da ih učim životnim stvarima i pripremam za prve školske korake!

Tamara Jevtić

Medicinska sestra vaspitač i budući vaspitač

class="sanja"Ne baš tako davne 1990. godine dolazi na ovaj svet jedan dečak. Sa tim dečakom ubrzo nakon par godina dolazi i želja za jednom devojčicom, želja da postane stariji brat. Ta želja se ispunila 1996. godine, u proleće 5 aprila. Jedna mama kreće na put da svom dečaku ispuni želju. Tata kreće za njom, ali splet dogadjaja ga sprečavaju u tome. Tog dana sijalo je sunce i padala je kiša, neki bi rekli, tog dana je došlo do sudara neba i zemlje. I bili su upravu. Devet meseci pre tog dana, planirano je po rečima jednog doktora da će na ovaj svet doći jedan dečak. Ali život je imao druge planove, pa je tako nastanila ovu Zemlju devojčica, baš kao što je jedan taksista rekao tati kome je na putu do porodilišta u toj oluji pukla guma.
Kroz ceo život vukla me je radoznalost, želja za otkrivanjem nečeg novog i nemogućeg. Tako posle osnovne škole, upisujem Medicinsku školu u Beogradu, sa namerom da zadrzim tu dečiju spontanost i želju za istraživanjem. Sasvim sigurna da sam izabrala pravi put nastavljam na Visoku školu strukovnih studija za vaspitače, i evo na samom rubu, sa diplomom u rukama dobijam zvanje vaspitača dece predškolskog uzrasta. Sigurnim korakom i sa nestrpljenjem iščekujem nastavak filmskog komada zvanog život. Iako sam tek na početku tog filmskog dela, sa osećanjem deteta u sebi, u svoju filmsku kameru dodajem još jedan film stvarajući svoj jedinstveni komad.

Nikolina Cvetić

Nikolina Cvetić

Medicinska sestra vaspitač

Rođena sam u Banatskom Despotovcu, nadomak najlepšeg vojvođanskog grada Zrenjanina 24.01.1996. Odrasla sam uz pogled na livade i pašnjake i rasla uz najlepši miris, miris pokošene prve deteline. Kao dete želela sam da budem kuvar te sam svoje kulinarske specijalitete od zemlje, trave i po kojeg prokrijumčarenog jajeta iz bakine ostave, servirala roditeljima uz reci da lepši ručak od tog nisu probali. Kroz odrastanje prolazim kroz mnoge faze "Kad porastem biću..." ali se na kraju odlučujem za najlepši poziv, poziv vaspitača. Upisujem srednju Medicinsku školu u Zrenjaninu, gde stičem lepo iskustvo u radu i praksi sa "malim ljudima". Vođena time nalazim zaposlenje u struci, gde velikim radom, sa malo mašte i kreativnosti svakodnevno dobijam beneficiju u vidu dečijeg osmeha. Uvek se iznova zaljubljujem u dečju neposrednost i iskrenost. Ponosna sam što imam priliku da budem deo njihovog odrastanja, i sto učestvujem u pripremi "malih ljudi" za velika dela. Večiti sanjar u meni ne dozvoljava mi da odrastem u potpunosti, te mogu da kazem da uz njih i ja iznova odrastam i stičem neka nova životna iskustva.

Praška 11
Banovo Brdo
11000 Beograd
Srbija

Radno vreme:
od 07:00h do 18:00h
ponedeljak-petak